Rasprava o prijevremenim umirovljenicima: Istina o troškovima i motivacijama ljudi u Njemačkoj

Veröffentlicht:

Von:

In diesem Artikel wird die Debatte über den hohe Anteil an Frührentnern in Deutschland und die damit verbundenen Kosten für das Gemeinwesen beleuchtet. Es wird argumentiert, dass höhere Abschläge am frühen Renteneintritt eine weitere Benachteiligung für die Ärmeren bedeuten und dass positive Anreize benötigt werden, um die Bereitschaft zum Weiterarbeiten zu steigern. Dabei wird auch auf die unterschiedlichen finanziellen Möglichkeiten von Spitzenverdienern und Beamten eingegangen. Mit diesem Blickpunkt wird die aktuelle Diskussion um die Rente in Deutschland analysiert.
U ovom se članku ispituje rasprava o visokom udjelama prijevremenog umirovljenja u Njemačkoj i povezanim troškovima zajednice. Tvrdi se da veći popusti znače daljnji nedostatak za siromašnije u ranoj mirovini i da su potrebni pozitivni poticaji za povećanje spremnosti za nastavak rada. Raspravljaju se i o različitim financijskim mogućnostima vrhunskih zarađivača i državnih službenika. S ovim stajalištima analizira se trenutna rasprava o mirovini u Njemačkoj. (Symbolbild/MB)

"ND.DENTAG": Učinci zahtjeva "ekonomskog" Martina Werdinga prema većim popustima za rane umirovljenike na zajednicu

Raspravu o ranom umirovljenju u Njemačkoj i navodne troškove povezane s njom uglavnom vode FDP i Union Političari. Oni dobivaju podršku od "ekonomskih metoda" poput Martina Werdinga, koji tvrdi da je s obzirom na nedostatak kvalificiranih radnika neprihvatljivo da će se zdravi vjerovnici povući u dobi od 63 godine. Međutim, navodni "vrhunski ekonomist" trebao bi znati da to nisu uglavnom lonci uredskih radnika koji koriste priliku da izađu na 45 godina.

Potražnja za još većim popustima za raniju mirovinu znači daljnju eksproprijaciju siromašnijeg stanovništva, koja je već primljena u europskoj usporedbi zbog "reformi" posljednjih desetljeća u Njemačkoj. Velika većina onih koji prihvaćaju popuste na preuranjenu mirovinu, unatoč niskom dobnom dohotku, to ne čini iz želje za praznim hodom. Ljudi jednostavno ne mogu više ili ne žele raditi u korist dioničara i menadžera nakon najmanje 35 godina doprinosa.

Spremnost za rad do redovitog umirovljenja ili šire može se povećati samo pozitivnim poticajima. To već postoji i savezna vlada želi dodatno proširiti. Veći popusti za one koji žele izaći samo prisiljavaju one koji više ne bi bili dovoljni za život. Zaradnici i državni službenici, čije su mirovine tri puta veće od mirovina nakon 45 godina doprinosa, lako si mogu priuštiti izlazak u dobi od 63. godine.

Važno je uzeti u obzir učinke takvih tvrdnji na zajednicu. Uzimajući ljude priliku da se povuku ranije, financijska i zdravstvena opterećenja mogu se povećati. Različita starija radna snaga također može biti prednost jer ima iskustva i mudrost koja može imati koristi mlađim generacijama. Stoga je važno razmotriti raspravu o ranom umirovljenju u Njemačkoj u širem kontekstu i uzeti u obzir učinke na cijelo društvo.

Federalna vlada trebala bi razmotriti alternativna rješenja za povećanje motivacije rada umjesto da ljudi prisiljavaju veće popuste. Uravnotežena rasprava i suradnja između političara, ekonomista i stanovništva potrebna su kako bi se pronašli dugoročna rješenja koja pravde za sve ljude i promiču socijalnu pravdu. To je jedini način postizanja skladne ravnoteže između potreba ljudi i ekonomskih izazova. ”