Sve veći broj lisica u Berlinu: neproblematični razvoj ili potencijalna opasnost za ljude i životinje?

Veröffentlicht:

Von:

Die Füchse gehören zur Stadt Berlin. Hier werden sie geboren und sterben. Schätzungsweise leben bis zu 11.000 Füchse in der Hauptstadt. Die Menschen in Berlin haben sich an die Tiere gewöhnt. Doch ist das unproblematisch? Und wie viele Füchse kann die Stadt vertragen? Der ehemalige Chef des Robert-Koch-Instituts, Lothar Wieler, äußerte sich kritisch zu der Verbreitung der Füchse in Städten. Er befürwortet eine Trennung zwischen der Lebenswelt der Wildtiere und der Welt der Menschen, um Infektionen zu vermeiden. Wieler, der selbst Tiermediziner ist, erklärt, dass der Fuchs den Fuchsbandwurm übertragen kann, der schwere Erkrankungen beim Menschen auslöst. Diese Aussagen wurden …
Lisice pripadaju gradu Berlinu. Ovdje su rođeni i umiru. Procjenjuje se da će u glavnom gradu živjeti do 11.000 lisica. Ljudi u Berlinu navikli su se na životinje. No, je li to neproblematično? I koliko lisica može grad tolerirati? Bivši šef Instituta Robert Koch, Lothar Wieler, kritički je komentirao širenje lisica u gradovima. Podržava razdvajanje između životnog okruženja divljih životinja i svijeta ljudi kako bi se izbjegle infekcije. Wieler, koji je sam veterinar, objašnjava da lisica može prenijeti lisicu koja pokreće ozbiljne bolesti kod ljudi. Te su izjave bile ... (Symbolbild/MB)

Lisice pripadaju gradu Berlinu. Ovdje su rođeni i umiru. Procjenjuje se da će u glavnom gradu živjeti do 11.000 lisica. Ljudi u Berlinu navikli su se na životinje. No, je li to neproblematično? I koliko lisica može grad tolerirati?

Bivši šef Instituta Robert Koch, Lothar Wieler, kritički je komentirao širenje lisica u gradovima. Podržava razdvajanje između životnog okruženja divljih životinja i svijeta ljudi kako bi se izbjegle infekcije. Wieler, koji je sam veterinar, objašnjava da lisica može prenijeti lisicu koja pokreće ozbiljne bolesti kod ljudi.

Ove su izjave bili žestoko suprotstavljeni aktivistima za prava životinja. Tvrdili su da će Wieler izazvati nepotreban strah i neizvjesnost među stanovništvom. Časnik za dobrobit životinja berlinskog senata, Kathrin Herrmann, naglasio je da Wielerove izjave nisu točne.

Ipak, mnogi ljudi se nisu uspaničili, kako izvještava autor članka. Lisice žive na svojim ulaznim vratima. Zimi je čak mogao gledati majku lisice s dva dječaka u grmlju točno ispred svog prozora. Svake večeri lisica prelazi ulicu ispred njegove kuće. Lisica sjeda, gleda lijevo i desno, a zatim prelazi. Očito uvijek ima isti cilj i vjerojatno se hrani.

Zakon je zabranjeno hraniti lisice. Ako to prekršite, možete biti kažnjeni do 5000 eura. Ipak, ima mnogo susjeda koji to ne mogu ostaviti da nahrani lisicu. Jedan od njih čak unosi sav kuhinjski otpad u vrt i sretan je kad dođe lisica.

Situacija s lisicama slična je vranama. Oni također vole živjeti u gradu, nemaju prirodne neprijatelje i nekontrolirano se množe. Vrane sjede u drveću na drveću i kamenja se igraju. Autor članka voli gledati njezine pametne oči. Nažalost, vrane na tom području iskorijenile su ptice.

Postavlja se pitanje koliko lisica, vrana i martensa koje grad može tolerirati. Na ovo pitanje mora biti odgovoreno. Građani imaju tendenciju da prenose divlje životinje jer je to romantično. Ali zapravo je neprirodno. Lothar Wieler vidi to trijezno i ​​u pravu je, navodi autor.

Napomena: Čitatelji mogu obavijestiti vaše mišljenje o članku telefonom ili e -poštom.